Poslednjih dana 2020. godine, veliki broj građana, odnosno fizičkih lica koja putem interneta obavljaju poslove za strane firme, dobili su pozive da se pojave u nadležnoj jedinici Poreske uprave, a radi učešća u postupku poreske kontrole ostvarenih prihoda i utvđivanja odgovarajućih javnih prihoda … po osnovu uplata iz inostranstva.
U pozivu najčešće stoji da građanin treba da se pojavi u poreskoj upravi u roku od 5 dana (računajući od dana prijema poziva), te da sa sobom ponese ozbiljan broj dokumenata o prilivima sredstava na svoj račun za period od čak kalendarskih 6 godina (npr. od 01.01.2015. do 20.12.2020. godine)
Na samom početku bitne su dve informacije:
- Prvo, obavezu da: u roku od 5 dana dođe u službene prostorije konkretne Filijale poreske uprave treba obavezno ispuniti – no, važno je da građani znaju da se taj rok računa počev od narednog dana od dana prijema (dan prijema poziva se ne računa u broj dana!). Takođe, ako poslednji, peti dan, pada u dane kada organ ne radi (nedelja, državni praznik…) onda se rok izvršenja obaveze pomera na prvi naredni radni dan.
- Drugo, građanin bi trebalo da ima stručnu pomoć već pri tom prvom kontaktu sa organom, te da, na zapisnik u postupku pred poreskim organom, zatraži dodatni rok, realno potreban da se skupi tražena dokumentacija o prometu u prethodnih 6 godina, a naročito da sa postupajućim inspektorom definiše pitanje: šta tačno od dokumentacije treba dostaviti?
Dalje, u nekoliko do sada donetih rešenja u prvom stepenu, građani koji su ostvarivali prihod iz inostranstva po osnovu svog rada na internetu, obavezani su da, u okviru plaćanja drugih javnih prihoda (dakle: ne samo poreza) plate i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i to za čitav period kontrole (to može da bude čak 6 godina). U takvoj situaciji posebno ukazujem na dve okolnosti:
Prvo, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju – kao osiguranike samostalnih delatnosti uvodi „u sistem“ tek od 14.12.2019. godine – kada je stupila na snagu izmena Zakona i kada su, u okviru tačke 3a člana 12. Zakona uvedena, citiram: „Lica koja rade na teritoriji Republike Srbije za stranog poslodavca, koji nema registrovano predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za obaveljeni posao ostvaruju naknadu (u daljem teksu: ugovorena naknada), a nisu osigurani po drugom osnovu.“ Sledi da pre tog datuma (14.12.2019.g.) lica koja rade za stranog poslodavca nisu mogla čak ni podneti prijavu na penzijsko i invalidsko osiguranje, pa ostaje nejasno: po kom osnovu Poreska uprava generiše tu obavezu plaćanja?
Drugo, direktno vezano sa prethodnim: lice stiče svojstvo osiguranika kod Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, tek momentom podnošenja prijave na osiguranje. Ako lice nije podnelo prijavu – Fond takvo lice prosto ne vidi „u sistemu“. Drugim rečima: obaveza plaćanja Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja neće biti evidentirana uz ime platioca – jednostavno: po osnovu plaćanja rešenja Poreske uprave, lice koje je ostvarilo prihod za rad putem interneta, neće biti evidentirano u Fondu, a samim tim ni te uplate neće dovesti do generisanja dužeg staža osiguranja (npr. od 2015.) niti eventualne veće penzijske osnovice.